Država Srbija je opredelila još povoljniji model oporezivanja frilensera, postoje dve opcije, presudno je da pametno izaberete
Najavljenim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, predviđena su nova pravila oporezivanja frilensera.
Pod frilenserima na koje će se primenjivati ova pravila oporezivanja podrazumevaju se fizička lica (koja nisu obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti – nisu preduzetnici) a ostvaruju prihode od isplatilaca (najčešće iz inostranstva) koji nemaju obavezu obračuna i plaćanja poreza po odbitku prilikom isplate prihoda. Drugim rečima, to su najčešće strani isplatioci prihoda nemaju obavezu da u Srbiji podnesu odgovarajuću poresku prijavu i da plate porez za fizička lica koja ostvaruju prihod.
Ova pravila se ne primenjuju na sve vrste prihoda koje fizička lici ostvaruju iz inostranstva već jedino na prihode od:
- ugovorene naknade za rad i
- ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava.
Prema novim pravilima prijavljivanje frilensera za oporezivanje biće kvartalno. To znači da će rok za prijavu prihoda, na primer, za prvi kvartal (od 1. januara do 31. marta), biti od prvog do 30. aprila. Porez će se, po ovom modelu, plaćati najkasnije do isteka roka za prijavu za određeni kvartal, odnosno u ovom primeru, do kraja aprila. Frilenseri će na onlajn platformi moći da biraju model oporezivanja za svaki kvartal. Dakle, jednom odabrani model oporezivanja neće biti stalan, već će moći da se menja na svaka tri meseca.
Oporezivanje frilensera od 1. januara 2023. prema modelu A
Ukoliko frilenser odabere model A, to znači da će imati neoporezivi mesečni prihod od 19.300 dinara, što je za ceo kvartal – 57.900 dinara. Normirani troškovi u ovom slučaju iznose 34%.
Inače, normirani troškovi su oni troškovi poslovanja koji se priznaju bez ikakvog dokaza da su napravljeni, a uz pomoć njih se dolazi do osnovice za plaćanje poreza i doprinosa. Na primer, ako za određenu uslugu koju pruža frilenser, normirani troškovi iznose 34%, od primljene uplate od 1.000 evra oduzeće se tih 34%.
Dakle, po modelu A, na osnovicu, koja se dobija tako što se od ukupnog kvartalnog prihoda oduzmu normirani troškovi i trostruka vrednost neoporezivog mesečnog prihoda, obračunava se porez po stopi od 10%.
Što se tiče doprinosa za ovaj model, osnovica doprinosa za PIO za kvartal, za lica koja saglasno odredbama zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana porez plaćaju na oporezivi prihod koji čini bruto prihod ostvaren u kvartalu umanjen za zbir normiranih troškova 57.900 i 34% bruto prihoda ostvarenog u kvartalu, je najmanje trostruki iznos najniže mesečne osnovice doprinosa (najniža osnovica doprinosa za PIO od 1. januara 2023. godine iznosi 35.025 x 3 = 105.075).
Osnovica doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za kvartal, za lica koja saglasno odredbama zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana porez plaćaju na prihode ostvarene u kvartalu, je najmanje trostruki iznos mesečna osnovica doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Za 2022. godinu iznos ove osnovice je bio 13.618 x 3 = 40.854 dinara. Za 2023. godinu biće objavljen novi iznos.
Ukoliko su ove osnovice doprinosa niže od oporezivog prihoda, osnovica doprinosa je oporezivi prihod. Ovaj model predstavljen je kao bolja opcija za one frilensere koji ostvaruju veće prihode, zato što se primenom ovog modela povećanjem prihoda smanjuje poresko opterećenje.
Oporezivanje frilensera od 1. januara 2023. prema modelu B
Model B podrazumeva da će neoporezivi iznos na mesečnom nivou biti 32.000 dinara, odnosno 96.000 po kvartalu. Po ovom modelu nema normiranih troškova.
Osnovica se u ovom modelu dobija tako što se od ukupnog kvartalnog prihoda oduzme trostruka vrednost neoporezivog mesečnog prihoda, a na nju se obračunavaju i plaćaju porez po stopi od 20% i doprinosi za PIO po stopi koja će od 1. januara 2023. godine iznositi 24%. Doprinosi za zdravstveno osiguranje se plaćaju po stopi od 10,3% na osnovicu koju čini najmanje trostruki iznos mesečne osnovice doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Za 2022. godinu iznos ove osnovice je 13.618 x 3 = 40.854 dinara.
Zaključak
Prethodno navedeno u praksi znači da ukoliko uzmemo primer u kojem frilenser zarađuje 300 evra mesečno, to znači da je njegov kvartalni prihod oko 105.300 dinara. Prema modelu A, neoporezivi deo iznosi 57.900 dinara, a kada se uračunaju i normirani troškovi od 34%, dobija se osnovica za plaćanje poreza u iznosu od 11.598 dinara. Naime, 105.300 – (105.300 x 34%) – 57.900 = 11.598.
U ovom slučaju, porez iznosi 1.159,8 dinara (11.598 x 10%), doprinosi za zdravstveno osiguranje 4.207,96 (40.854 x 10,3%), a za PIO 25.218,00 (105.075 x 24%). Dakle, ukupni porezi i doprinosi su oko 30.586 dinara.
To znači da će prema modelu A za frilensera da ostane oko 74.714 (105.300 – 30.585,76) dinara.
S druge strane, ako osoba sa istim prihodima, od 300 evra, odabere model B, ukupni porezi biće manji, a prihod na kraju kvartala veći. Tako će prihod na kraju iznositi oko 97.000 dinara.
Kada se uporede prihodi na kraju kvartala dva frilensera koji ostvaruju po 1.000 evra mesečno, a koji su odabrali različite modele oporezivanja, vidi se i značajna razlika u plaćenim porezima i doprinosima. Tako će frilenser koji je odabrao model A platiti oko 22% poreza i doprinosa, a po modelu B oko 38%.
Dakle, po modelu A poresko opterećenje se sa povećanjem prihoda smanjuje, dok se po modelu B povećava.
Međutim, kada je reč o frilenserima koji ostvaruju veće prihode (na primer, preko 5.000 evra mesečno) najoptimalnije je da se registruju kao preduzetnici koji vode poslovne knjige i da se opredele za isplatu lične zarade. U ovom slučaju se značajne uštede ostvaruju po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koje preduzetnici koji se opredele za isplatu lične zarade mogu da plaćaju na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, a ne na ceo oporezivi prihod.
